Vrijeme je za baštovanstvo. Već smo pisali o blagodatima sode bikarbone u bašti, a danas vam donosimo nove kvalitetne savjete koje možete iskoristiti tokom ljetnjih mjeseci.
Soda bikarbona za vinovu lozu i grožđe
Ako imate vinovu lozu ne zaboravite da je prskate rastvorom sode bikarbone: 75 grama sode bikarbone promješajte sa 10 litara vode.
Isprskajte grožđe tokom zrenja i spriječite suhu trulež, ali možete i da povećate šećer u bobicama. Isti rastvor može da se koristi za prskanje stabala raznog voća i da se ovim spriječi pojava gusjenica na lišću, prenosi bhdoktor.ba.
Soda je broj jedan u borbi protiv pepelnice:
KRASTAVCI:
Za preventivno prskanje krastavaca koristi se 1 čajna kašičica sode u 1 l vode. Spriječićete listove da požute.
KUPUS:
Istim rastvorom možete da posipate kupus protiv gusjenica i bubica. Isto tako možete da napravite rastvor od 9 kašika jabukovog sirćeta i 1 litre vode. Ovim rastvorom isprskajte kupus i bubica neće biti.
RIBIZLE:
Ribizle isprskajte sa: 1 supenom kašikom sode bikarbone, 1 aspirinom, 1 kašikom deterdženta za pranje suđa, 1 kašika biljnog ulja i 4,5 litara vode.
Da biste privukli pčele na grm ribizle, isprskajte je medenom vodom: u litar vode rastvorite 1 kašiku meda. Ovo će privući oprašivače i vaše ribizle će imati bogat plod.
JAGODE:
U 10 litara vode (obavezna je plastična kanta) kapnite 15 kapi joda i miješajte drvenom kašikom da se jod dobro rastvori u vodi. Nakon obilnog zalivanja jagoda, ili poslije kiše, pored svake jagode pospite i malo ovog rastvora.
Poslije možete da razmišljate o tome da presadite jagode na drugo mjesto. I dobro vodite računa da ne premašite dozu joda, uprotivnom možete da spržite korijen jagode.
Iskoristite i vi njene blagodeti, zaista su mnogobrojne!
Verovatno ste čulu od pojedinih baštovana kako je duboko sađenje paradajza apsolutno neophodno.
Možda vam je čudno kada vidite da neko “zatrpava” rasad paradajza bukvalno do listova, ali to je stvarno obavezno ako želite bolji prinos paradajza.
Bočno sađenje
Ovo možda izgleda još bizarnije, ali postoji dobar razlog za to.
Paradajz mora da se sadi duboko, jer kada je reč o njemu – sve je u korenu!
Paradajz pušta korenje gde god mu je stabljika zakopana. Čim stabljika paradajza dodirne zemlju, ona će pusiti belo sitno korenje. Paradajz preko korenja (kao i svaka biljka) uzima iz zemlje ono neophodno za rast i razvoj.
Foto: PENNY TWEEDIE / Sciencephoto / Profimedia
Što dublje zakopate sadnicu paradajza, ona će razviti veći, jači koren. Što više korena ima, paradajz će moći da apsorbuje više hranljivih materija i vode. Dodatni koreni će pomoći biljci da ostane uspravno pod pritiskom vetra.
Ako rano posadite paradajz duboko u zemlju, on će ostati netaknut jer će ga zemlja zaštititi od hladnog vremena i prolećnog mraza.
Koliko duboko treba saditi sadnicu paradajza?
Baštovani kažu do dve trećine biljke paradajza, stavite u zemlju da biste u potpunosti omogućili biljki da razvije jak koren.
Prvo izmerite biljku kako biste bili sigurni da ćete napraviti rupu dovoljno veliku pre sadnje – verovatno će biti dublja nego što mislite. Najbolje vreme za sadnju sadnice paradajza je kada ona naraste na oko 15 do 30 centimetara.
Uklanjanje donjih listova i stabljika nije važno – oni se jednostavno mogu zakopati sa ostatkom biljke. Međutim, možete ih ukloniti ako će to olakšati sadnju.
Priprema tla
Uverite se da tlo nije tvrdo ili zbijeno. Novi korenov sistem neće moći da raste i da prodre kroz zbijeno tlo, zbog čega je proces duboke sadnje uzaludan.
Prvo prekopajte zemljište dok ne postane rastresito, a zatim možete da dodate i kompost.
Sadnja
Postoje dve metode pri dubokoj sadnji paradajza: metoda rupe i metoda rovova za sadnju bočno.
Metoda dubokih rupa
Metoda dubokih rupa je najčešća, ali može biti teška na zbijenom tlu. Rupa treba da bude dovoljno duboka da se veći deo stabljike, do malo ispod gornjeg skupa listova, zakopa.
Metoda rova – sadnja bočno
Metoda rova je idealna ako je vaše tlo malo zbijeno ili ako ne možete iskopati dovoljno duboku rupu da primi pune dve trećine biljke paradajza.
Jarak treba da bude dubok oko 15 centimetara, sa dužinom koja odgovara dve trećine visine biljke paradajza. Položite biljku paradajza na stranu pod blagim uglom tako da su gornji listovi izloženi, ispunjavajući zemljom oko stabljike.
Biljka će vremenom da se ispravi rastući prema suncu. Nosači, poput greda ili drške, pomoći će paradajzu da raste uspravno.
Kada koristite metodu sadnje u rovovima, ili sačekajte da biljka poraste uspravno pre nego što postavite nosače poput kaveza, ili postavite kolac pored horizontalne stabljike i sačekajte da se ispravi pre nego što ga vežete za kolac.
Zalivanje
Kad posadite paradajz na vama je da ga lepo zalijete. Dobro zalivanje podstiče korenje da raste i širi se prema dole – upravo to želite da iskoristite prednosti dubokog sađenja paradajza. Pobrinite se da dobro zalivate tokom vegetacije kako biste održali snažan, zdrav korenov sistem.
